Друштвене мреже и здравље
ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И ЗДРАВЉЕ
Прође ли дан а да не сазнамо да је мрачна страна интернета опет узела данак, чија је цијена неријетко нечији живот?
Друштвене мреже несумњиво играју виталну улогу у проширивању друштвених контаката код тинејџера и помажу им у стицању значајних технолошких вјештина. Али, какав утицај све то друштвено умрежавање врши на ум младих? На основу многих истраживања – веома важан. Мозак у развоју код тинејџера није само осјетљив на значајно вријеме проведено онлајн, већ су уочљиве и потешкоће на које наилазе при организовању поменутог времена. Уз то, тинејџери су осјетљивији од одраслих на притисак вршњака, сајбер малтретирање и ,,секстинг’’ – активности које укључују дигиталну комуникацију.
Све то оставља директне последице на развој младих људи, па осјећај среће и задовољства собом опада пропорционално времену и начину провођења времена онлајн током ,,твинејџ’’ (8-12) и ,,тинејџ’(13-19) узрасне доби.
По мишљењу многих експерата, друштвене мреже могу створити већу зависност него дуван и алкохол, јер је између осталог, приступ истима лак и бесплатан. Због тога кажемо за данашње тинејџере да су ,,рођени дигитални’’.
СИМПТОМИ ЗАВИСНОСТИ ОД ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
- Осјећај немоћи у одсуству приступа интернету, током ,,пада’’ друштвених мрежа или њихове неуобичајене спорости
- Провјеравање друштвених медија као прва ствар ујутру и последња увече
- Осјећај стреса ако телефон није надомак руке
- Коришћење друштвених мрежа у ходу
- Лош осјећај у недостатку ,,лајкова“, дијељења или прегледа
- Коришћење друштвених мрежа током управљања возилом
- Приоритет комуницирања са пријатељима и породицом путем друштвених мрежа у односу на контакте уживо
- Осјећај потребе за непрестаним дијељењем свакодневних ствари
- Мишљење да сви воде бољи живот него ми, у зависности од онога што видимо на мрежама
- Пријављивање на мреже гдје год да се налазимо
Слиједе најчешћи поблеми везани за ментално здравље који се могу јавити код тинејџера због прекомјерне употребе друштвених медија.
Депресија
Многа истраживања су открила везу између коришћења друштвених медија и појачаних симптома депресије, укључујући смањење друштвених активности и повећање осјећаја усамљености. На основу различитих проучавања, људи који користе више од седам друштвених мрежа имају више него три пута већу могућност падања у депресију.
Истраживачи са Универзитета Ессекс и Универзитета Калифорнија су уочили повезаност времена проведеног на друштвеним мрежама у узрасту од 10 година и смањеног квалитета здравља касније, током адолесценције (узраст 10 – 15 година). Поврх тога, резултати њиховог истраживања су показали да коришћење друштвених мрежа у млађој доби директно погађа дјевојчице, док има слабији утицај на дјечаке, јер су оне сензитивније на поређење и интеракцију која утиче на самопоштовање, него дјечаци.
Анксиозност
Тинејџери осјећају сталан притисак да буду у току, одмах одреагују на неку објаву или поруку онлајн, као и да имају савршене фотографије и одлично срочене објаве. Све то може изазвати велики степен анксиозности. Што је већи друштвени круг онлајн контаката код неког тинејџера, то је већа и анксиозност коју осјећа, трудећи се да буде у току са свим што се дешава на мрежама.
Поред тога, уколико се из неког разлога осјете осрамоћеним на друштвеним мрежама, већина тинејџера, посебно дјевојчице, склона је да брине о томе шта други о њима могу помислити и како ће одреаговати при следећем сусрету. Уз то, сајбер малтретирање, додјељивање вулгарних надимака, и остали примјери окрутног понашања онлајн могу бити токсичан узрок анксиозности код многих тинејџера.
Недостатак сна
Проводећи пуно времена на друштвеним мрежама, тинејџери почињу да губе драгоцјене сате сна, што може довести до наглих промјена расположења, лошег успјеха у школи, сједећег начина живота и хиперактивности, а такође и погоршати већ постојеће проблеме као што су депресија, анксиозност, поремећај пажње са хиперактивношћу и сл.
Једна британска студија, објављена у Јоурнал оф Yоутх Студиес након посматрања 900 тинејџера узраста 12 до15 година, током њиховог коришћења друштвених медија и праћења утицаја поменутог на квалитет сна установила је да се једна петина тинејџера,,готово увијек’’ буди током ноћи да би се ,,улоговала’’ на друштвене мреже, у чему предњаче дјевојчице.
Осим што су изјавили да се све вријеме осјећају уморно, испитаници су додали и да су у просјеку мање срећни од тинејџера којима друштвени медији не ремете сан. Не смијемо занемарити ни чињеницу да недовољно сна доводи и до пада имунитета, што може изазвати кардиоваскуларна обољења, стомачни рефлукс, болове у мишићима, главобољу, алергије, губитак мишићне масе, смањен апетит итд.
Завист
Тинејџери имају изражену навику да се пореде са вршњацима и окружењем уопште, што може изазвати значајан осјећај зависти и љубоморе. Код њих се може развити опсесија туђим изгледом, имовином и искуствима, у чему им се чини да сами оскудијевају. Због потребе да буду прихваћени, постају очајни, стичући утисак да други људи воде узбудљивије животе од њих, што чини да се осјећају неадекватно и неприлагођено, депресивно, анксиозно, усамљено, бијесно и одбачено.
Све то, у комбинацији са малтретирањем и окрутношћу на које наилазе онлајн, може довести до озбиљних, па некада чак и фаталних последица, чему нажалост свједочи свакодневица.
На крају, тинејџери често везују своју друштвену прихватљивост за број пратилаца, прегледа, ,,лајкова’’ итд. што касније продубљује проблем.
Проблеми у комуникацији
Иако друштвени медији омогућавају одржавање контакта са пријатељима и породицом, такав контакт никада не може адекватно замијенити комуникацију уживо.
Поред тога, многи тинејџери проводе већину времена у контакту са садржајем друштвених медија онлајн, провјеравајући објаве, фотографије, статусе и ,,лајкове’’, те често занемарујући људе око себе, што има негативан утицај на личне односе попут пријатељства, емотивне везе итд. Није неуобичајено да почну да мијешају виртуелне односе са стварним.
Како се носити са изазовима
Тинејџерски узраст је период током којег се мозак значајно развија, па је веома важно да родитељи постану свјесни утицаја који друштвени медији могу имати на њихову дјецу. Стога је значајно установити смјернице за употребу друштвених мрежа као и ограничити приступ телефону и осталим уређајима, чиме се постављају границе које могу помоћи у очувању здравља дјеце.
Такође је важно подијелити мишљење о коришћењу друштвених медија унутар породице, фокусирајући се на безбиједност и одговорност. Када породице управљају свијетом друштвених медија заједно, лакше је заштитити дјецу од негативних утицаја и преусмјерити њихову пажњу на користан аспект свијета друштвених медија, који није занемарљив.
Зато – престанимо гледати у телефон, погледајмо око себе!
(Текст за Глас Гимназије) Невена Томић, професорица