Танасије Пејатовић рођен је 1875. године у породици која је, осим њега, дала још неколико личности значајних за развој просвјете и културе у пљеваљском крају. Основну школу завршио је у Пљевљима и већ тада показивао вишеструке таленте. Школовање је наставио у Првој нижој гимназији у Београду. Препознајући његов дар, предсједник црквено-школске општине Пљевља, 1891.године, обратио се београдском митрополиту са молбом да се код надлежних заузме како би се Танасију Пејатовићу омогућило даље школовање у Вишој гимназији у Београду. Тако је Танасије, први из пљеваљског краја, постао ђак те школе.

Као ученик другог разреда, у времену када је постојало само неколико листова који су се бавили шалом, хумором и сатиром,  постао је уредник илустровано-сатиричног листа “Типар“ који је стварао са Стеваном Самарџићем и братом Ристом Пејатовићем. Лист је излазио у Београду од 1893. до  1895.године, а због критичког односа према режиму, илегално је издаван и дијељен.

Студирао је на Великој школи историјско –географски одсјек, гдје је дипломирао 1891.године. Још као студент, са професором Јованом Цвијићем,  започео је истраживања у области географије и антропогеографије. Танасије Пејатовић показивао је изузетну даровитост за сликарство и цртање о чему свједочи један број његових умјетничких дјела који се чува у Завичајном музеју у Пљевљима. Танасијев млађи брат Ристо (1877 – 1905) први је академски вајар са територије савремене Црне Горе. Студије вајарства завршио је са одличним успјехом на чувеној прашкој Академији ликовних умјетности. Ристо је имао много значајније умјетничке домете. Добитник је више значајних награда.

Танасије Пејатовић прво је службовао у Скопљу. Приликом боравка у родном крају, активно се укључио у припреме за отварање гимназије у Пљевљима. Положио је успјешно и професорски испит и постављен на дужност директора Гимназије 20. јануара 1902.године.

Временом, бавећи се интензивним антропогеографским истраживањима, Танасије је постао један од најдаровитијих сарадника Јована Цвијића. Већ 1902.године објавио је студију “Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку“. Како би избјегао могућа ометања у раду, студију је објавио под псеудонимом Петар Мркоњић.. Осим овог значајног дјела, објавио је и радове: “Мрњавчевићи у историји и народним пјесмама“, “Један српски родослов нове редакције“, “Списак фермана, бурунтија, хуџета, мурасела, хућума, тескара и других исправа за манастире Св. Тројица, Бању, Кратово, Мажиће, Довољу и Дубочицу“, “Проучавање села у једном дијелу Полимља“, “Манастир Сопоћани“, “Манастир Давидовица“ итд. Дио његових рукописа чува се у Завичајном музеју у Пљевљима.

Танасија Пејатовића смрт је прекинула у јеку замашног научног, просвјетног и културног дјеловања. Умро је 23. априла 1903. године у двадесет осмој години. Достојно га је ожалио не само родни крај, већ и шира научна и културна јавност. Његов професор Јован  Цвијић истицао је да ће тешко наћи замјену за сарадника таквог талента и капацитета. Двије године касније умро је и његов млађи брат Ристо.

Мр Љиљана Бајчетић

професорица историје