Гимназија у Пљевљима има дугу традицију. Школа је почела са радом 1901. године, као Српска гимназија. У периоду када је основана, Пљевља су била под двојном управом, Аустро – Угарске и Османске царевине, између независних држава Црне Горе и Србије.. Испреплетаност веза, интереса, религија и култура, чинила су овај простор комплексним и веома значајним. У таквој ситуацији, отварање гимназије имало је велики просвјетни, али и културни значај за шире подручје Балкана. Све вријеме, а и данас, за њу се говорило да је “прави мали универзитет“.
Гимназија је почела са радом 5 /18. новембра 1901.године као четворогодишња нижа гимназија. Њен први директор био је Танасије Пејатовић који је дипломирао историјско – географски одсјек у Београду и почињао истраживачке радове са професором Јованом Цвијићем. Он је на тој дужности остао кратко због преране смрти 1903.године.
Обављен је пријемни испит и уписано 70 ученика, међу којима је било 14 ученица. Напоредо са реализацијом гимназијског програма, за женску омладину организована је настава, прво из неких стручних предмета, а касније и општеобразовних. Већ 1903. године ради потпуна трогодишња женска стручна школа под називом Дјевојачко раденичка школа. У великом пожару 1904.године школа је изгорјела, али је убрзо, 1907. године, захваљујући бројним прилозима грађана, изграђена нова зграда гимназије на Читлуку. У њој је данас Средња стручна школа. Велике новчане прилоге дали су тада рашко – призренска митрополија, пљеваљски метесериф Сулејман – Хаки паша и бројни поштоваоци Гимназије из других крајева Балкана и Европе.
У току Балканских ратова 1912. и 1913. године школа није радила. Њиховим завршетком Пљевља су припала Краљевини Црној Гори, а школа је добила назив Краљевска црногорска државна гимназија. У току Првог свјетског рата није било услова за њен редован рад.
У Краљевини СХС односно Краљевини Југославији, у периоду између 1919.и 1941.године, у Гимназији су постепено отварани виши разреди, тако да од школске 1924/1925. године ради као потпуна осморазредна гимназија. Број ђака стално се повећавао и кретао се од 449 до 627. У току 1936 године, за потребе основне школе направљена је зграда у којој се налази данашња гимназија. У међуратном периоду она је била једна од најугледнијих и најелитнијих просвјетних установа те врсте у Југославији.
Послијератни период био је обиљежен почетним тешкоћама због недостатка средстава и стручног кадра.. Већ крајем педесетих година Гимназија је вратила пређашњи углед. Успјеси на свим пољима текли су паралелно са повећањем броја ђака. У њу су се уписивали и ученици из сусједних крајева, па се 1955. године Гимназија преселила у садашњу зграду. Њој је дограђен нови простор 1968. године када је добила назив по свом првом директору Танасију Пејатовићу.
У току Другог свјетског рата долазило је до прекида у њеном раду. Саму зграду је запосјела њемачка и италијанска окупациона војска. У рату је уништена скоро сва документација, а страдао је и велики број ученика и професора Гимназије.
Рад Гимназије није остао незапажен. Почела су стизати и друштвена признања. Гимназија је двоструки добитник најзначајнијег признања Општине Пљевља, ‘’20.новембар’’, највеће државне награде из области образовања ‘’Октоих’’, Ордена заслуга за народ са златном звијездом који је добила од Предсједништва СФРЈ. а 1975. Гимназија је проглашена за најбољу школу у Црној Гори. Поменута и бројна друга признања која је добијала као установа или која су добијали њени професори и ученици, свједочанства су њеног трајања и високог угледа.
Реформа школства 80 – тих година XX вијека донијела је интеграцију Гимназије и Школског центра у једну образовну установу под називом Центар за усмјерено образовање ‘’Трећа пролетерска санџачка’’. Извршене промјене трајале су кратко, па је Пљеваљска гимназија од 1991.године наставила рад под старим именом и новим програмом.
У свим друштвено – политичким оквирима, она је била важна тачка нашег града и ширег подручја. Међу бројним генерацијама њених професора и ученика налазе се многа имена истакнутих личности из свијета науке, културе, умјетности и друштвеног живота.
Пљеваљска гимназија је оригинална и препознатљива. Смјештена у центру града, изграђена у специфичном архитектонском стилу, представља дух и дах европског. Увијек је била, и данас је, мјесто окупљања младих и оних који се тако осјећају. За Пљевља, Гимназија је тачка исходишта, стварна и метафорична, за Црну Гору, она је једна од образовних институција највишег ранга и по многим оцјенама једна од најбољих школа у Црној Гори..
С обзиром на своју дугу традицију, Гимназија је мјесто које представља дио сјећања многих генерација. На простору кога карактеришу бројне различитости, она је фактор њихове симбиозе и хомогенизације, културни и урбани симбол.
Пљеваљска гимназија је живи свједок дугог трајања, примјер који у себи сублимира посебност локалне средине и универзалних вриједности. Без ње је немогуће ‘’прочитати’’ друштвено биће нашег града и ширег простора.
Мр Љиљана Бајчетић
професорица историје