Дан побједе над фашизмом, сјећање и памћење

Данас, 9. маја 2023. године, обиљежавамо један од најзначајнијих датума свјетске историје, Дан побједе над фашизмом. Тог датума 1945. године озваничена је капитулација фашистичке Њемачке. Њен савезник Италија капитулирала је 8. септембра 1943. године, а Јапан 2. септембра 1945. године када се завршио Други свјетски рат. У њему је учествовало око 110 милиона људи под оружјем, 61 држава, а страдало је око 50 милиона људи. Материјална штета била је огромна.
На темељима антифашистичких вриједности 9. маја 1950. године потписана је Шуманова декларација која представља темељ Европске уније. Због тога се овај датум обиљежава и као Дан Европе.
Тим поводом ученици II/1 ођељења Гимназије имали су час историје на Стражици, поред Споменика жртвама фашизма. Час је одржала професорица Љиљана Бајчетић.
Ученици су се упознали са најважнијим догађајима који су обиљежили Други свјетски рат. Истакнут је значај Тринаестојулског устанка 1941. године у Црној Гори, који је био први општенародни устанак у поробљеној Европи. По својим карактеристикама представља феномен Другог свјетског рата. У времену када су фашизам и нацизам били у највећем успону, црногорски устанак је пробудио наде народима Југославије и свијета да се зло може побиједити. Допринос побједи над фашизмом коштао је Црну Гору великих жртава – 40 000 погинулих, односно  10 процената од укупног броја станновника. Њих 244 проглашено је народним херојима.  Један од њих био је и Љубо Чупић који је постао симбол црногорског антифашизма. Заједно са Јоком Балетић погубљен је на данашњи дан  1942. године. Професорица је говорила и о најважнијим догађајима из рата на територији Пљеваља, о Прводецембарској бици 1941. године и ослобођењу града 20. новембра 1944. године. У рату је погинуло око 2 500 грађана пљеваљског краја.
Споменик на Стражици посвећен је страдалим партизанима у Пљеваљској бици.  У заједничкој гробници почива 412 погинулих бораца, од којих је 214 погинуло  тог 1. децембра 1941. године. Споменик, рад архитекте Мирка Ђурића, откривен је 1961. године.  Елегантни обелиск висок је 27 метара, а сама крипта 5 метара. У подножју обелиска, са три стране, постављене су монументалне бронзане статуе. На унутрашњим зидовима су мозаици чији су аутори Александар Пријић, Фило Филиповић и Драго Ђуровић. На једном спољњем зиду налази се текст: ,,Пред величином ваше жртве, пред замахом вашег прегнућа, ми савијамо наше борбене заставе и кажемо – вјечна вам хвала другови“.
Фашизам је зло које има моћ да се прилагођава ниским страстима, кризама у свим временима и на свим просторима. Он није само мрачна прошлост, већ тињајућа и стална опасност. Антифашизам је борба против фашизма и анти-антифашизма, а и много шире. То је систем вриједности и култура живљења. Најбољи и најплеменитији начин борбе против фашизма је јасан концепт антифашистичког образовања, без апологетике и демагогије, потпуни друштвени консензус око карактера и циља образовања. Поруке из прошлости имају смисла само ако их нове генерације изнова протумаче, критички валоризују и прихвате као своје. Тек у хармонији порука из прошлости са вриједностима савременог свијета успостављају се живе идентитетске везе које једну заједницу држе на окупу. Антифашизам је по свом универзалном значају једна од тих вриједности.
Ми смо оно чега се сјећамо, а данас смо се сјећали борбе против фашизма.
Честитамо вам Дан побједе  и Дан Европе!

Мр Љиљана Бајчетић