Дан побједе над фашизмом и Дан Европе, 9. мај

Данас, 9. маја 2021. године обиљежавамо Дан побједе над фашизмом и Дан Европе. Прије 76 година фашистичка Њемачка је потписала безусловну капитулацију у Другом свјетском рату. На темељима антифашистичких вриједности, 9. маја 1950. године, направљен је и први корак ка стварању Европске уније.

Други свјетски рат представља најкрвавији сукоб у историји човјечанства. Трајао је 6 година (од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. године). Рат је обухватио готово цијели свијет – 61 земљу, односно 96 одсто свјетског становништва. У њему је под оружјем учествовало око 110 милиона људи, а животе је изгубило више од 50 милиона људи – војника и цивила. Материјална разарања такође су била велика. Изазивачи рата били су нацистичка Њемачка (Трећи рајх) и фашистичка Италија у Европи и милитаристички Јапан на Далеком истоку. Ове земље су биле повезане војним савезом (Тројним пактом) који су потписале крајем септембра 1940. године. Неколико сателитских држава им се придружило углавном против своје воље (Мађарска, Румунија, Бугарска, Финска). На другој страни, овим земљама су се супротставиле Велика Британија са својим колонијама и доминионима, Француска, Совјетски Савез, а нешто касније и Сједињене Америчке Државе. Оне су створиле Антифашистичку коалицију. Током рата придружили су им се добро организовани покрети отпора у земљама против којих је била извршена агресија (Југославија, Грчка и Пољска). Основне карактеристике рата биле су “блиц-криг” (муњевити рат) и концентарциони логори, познати као фабрике смрти. Нека техничка достигнућа, као што су тенк и авион, у Другом свјетском рату су имала масовну употребу и постала најефикасније и одлучујуће оружје.

Други свјетски рат је отпочео њемачким нападом на Пољску. Фашистичке државе су у првим годинама рата у Европи имале више успјеха, али ће уласком Сједињених Америчких Држава у рат и побједом совјетске војске код Стаљинграда, ратна срећа почети да се мијења. Италија је капитулирала септембра 1943. године а јуна 1944. године јединице  западних савезника су кренуле у одлучујућу офанзиву. Крајем априла 1945. отпочела је битка за Берлин. Већ 2. маја предале су се посљедње снаге које су браниле Берлин. Дана 7. маја 1945. овлашћени представници нацистичке Њемачке потписали су капитулацију са западним савезницима, а дан касније и са СССР-ом у Берлину. Капитулација нацистичке Њемачке ступила је на снагу 9. маја 1945. године.

Највећи допринос Црне Горе у побједи над фашизмом представља Тринаестојулски устанак 1941. године. Тај догађај се не мјери само ратним ефектом, колико временом у коме се збио, његовим подстицајем сусједима и осталим народима Југославије, тако и значењем у међународним оквирима, нарочито у буђењу наде поробљеним народима да фашизам није непобједив. Тринаестојулски устанак представља феномен Другог свјетског рата. Био је то први устанак у поробљеној Европи. Десио се у вријеме када је нацифашизам био у највећем успону. Вијест о Тринаестојулском устанку за врло кратко вријеме је обишла свијест и охрабрујуће дјеловала на покрете отпора у Европи.

Допринос побједи над фашизмом коштао је Црну Гору великих жртава. У рату 1941-1945. погинуло је више од 40.000 грађана Црне Горе што износи 10 одсто становништва из 1941. године. У рату је погинуло око 2500 грађана пљеваљског краја. Око 95.000 људи је прошло кроз затворе и логоре а око 26.000 су постали инвалиди. Укупно демографско опадање становништва износило је око 103.000 људи. Дан побједе над фашизмом у Црној Гори биће обиљежен полагањем вијенаца на споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби.

На темељима антифашистичких вриједности учињени су и први кораци ка стварању Европске уније. Услијед опште затегнутости политичких односа по завршетку Другог свјетског рата, француски министар спољних послова Роберт Шуман објавио је 9. маја 1950. године Декларацију која се сматра првим званичним кораком у настајању Европске уније. Декларација је била приједлог бившим непријатељима, Француској и Њемачкој, да успоставе организацију која ће заједнички управљати њиховим индустријама угља и челика. Стављањем под контролу овако значајних индустријских грана будући рат би био незамислив. Приједлог је довео до стварања Европске заједнице за угаљ и челик 1951. године, претече Европске економске заједнице, односно данашње Европске уније. Зато је на самиту лидера Европске економске заједнице у Милану 1985. године одлучено да се 9. мај прославља као Дан Европе. Године 1991. у холандском граду Мастрихту проглашена је Европска унија.

Данас је 9. мај постао симбол Европе. Овај важан датум обиљежава се полагањем вијанаца, почасном паљбом, пригодним програмима и парадама широм Европе и свијета. И у условима пандемије ЦОВИД-а 19 Црна Гора, Европа и свијет ће достојанствено обиљежити овај датум.

ЈУ Гимназија “Танасије Пејатовић” пружа свој допринос обиљежавању Дана побједе над фашизмом и Дана Европе. Подсјећањем на овај датум, желимо да укажемо на важност прошлих времена и незаборава. То, како се сјећамо и шта памтимо прилично поуздано исказује и наше приоритетне вриједности. Памћење је смишљени однос према прошлости, огледало културе и политике, али и творац вјеровања и вриједности јавног и приватног живота.

Сјећање, памћење, историја потребни су нам да би укротили заборав и себе дефинисали. У раду са младим људима, кроз различите садржаје и активности,  уграђујемо антифашизам у њихову меморију и тако осигуравамо развој будућих перспектива.

Честитамо Вам Дан побједе над фашизмом и Дан Европе!

Гимназија “Танасије Пејатовић”