Дан побједе над фашизмом и Дан Европе, 9. мај. Час историје на историјском мјесту.

Данас, 9. маја 2022. године обиљежавамо Дан побједе над фашизмом и Дан Европе. Прије 77 година фашистичка Њемачка је потписала безусловну капитулацију у Другом свјетском рату. На темељима антифашистичких вриједности, 9. маја 1950. године, направљен је и први корак ка стварању Европске уније. 

ЈУ Гимназија “Танасије Пејатовић” пружа свој допринос обиљежавању Дана побједе над фашизмом и Дана Европе. Тим поводом, ученици III/3 одјељења посјетили су споменик на Стражици. На том мјесту, које има велики симболички значај, присуствовали су часу историје који је организовала професорица  Љиљана Бајчетић . Подсјећањем на овај датум, желимо да укажемо на важност прошлих времена и незаборава. То, како се сјећамо и шта памтимо прилично поуздано исказује и наше приоритетне вриједности. Сјећање, памћење, историја потребни су нам да би укротили заборав и себе дефинисали. У раду са младим људима, кроз различите садржаје и активности,  уграђујемо антифашизам у њихову меморију и тако осигуравамо развој будућих перспектива.

Други свјетски рат представља најкрвавији сукоб у историји човјечанства. Трајао је 6 година (од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. године). Рат је обухватио готово цијели свијет – 61 земљу, односно 96 одсто свјетског становништва. У њему је под оружјем учествовало око 110 милиона људи, а животе је изгубило више од 50 милиона људи – војника и цивила. Материјална разарања такође су била велика. Тројном пакту фашистичких држава (Њемачка, Италија, Јапан) и њихових сателит-држава, супротставиле су се земље Антифашистичке коалиције: Велика Британија, Француска, Совјетски Савез, а нешто касније и Сједињене Америчке Државе. Њима су се придружили покрети отпора у земљама против којих је била извршена агресија, од којих је најзначајнији био партизански покрет у Југославији.

Највећи допринос Црне Горе у побједи над фашизмом представља Тринаестојулски устанак 1941. године. Тај догађај се не мјери само ратним ефектом, колико временом у коме се збио, његовим подстицајем сусједима и осталим народима Југославије, тако и значењем у међународним оквирима, нарочито у буђењу наде поробљеним народима да фашизам није непобједив. Тринаестојулски устанак представља феномен Другог свјетског рата. Био је то први устанак у поробљеној Европи. Десио се у вријеме када је нацифашизам био у највећем успону. Вијест о Тринаестојулском устанку за врло кратко вријеме је обишла свијет и охрабрујуће дјеловала на покрете отпора у Европи.

Допринос побједи над фашизмом коштао је Црну Гору великих жртава. У рату 1941-1945. погинуло је више од 40.000 грађана Црне Горе што износи 10 одсто становништва из 1941. године. У рату је погинуло око 2500 грађана пљеваљског краја. Око 95.000 људи је прошло кроз затворе и логоре а око 26.000 су постали инвалиди. Укупно демографско опадање становништва износило је око 103.000 људи.

Дан побједе над фашизмом у Црној Гори обиљежава се бројним активностима и манифестацијама 

Честитамо вам Дан побједе над фашизмом и Дан Европе!

Мр Љиљана Бајчетић