„Ти си мој тренутак и мој сен”

Дучићев траг у вјечности. Предивни, блистави тренутак. Наш тренутак позајмљен од Дучића. И вјечности. Његов и наш. Заувијек.
Дођу тако дани кад познатим стазама стигнемо до неслућених даљина. И висина. 
Током прошле седмице ученици I и III разреда били су у посјети Завичајном музеју поводом изложбе Јован Дучић „Свом милом Требињу – трагом једне визије”. Овом изложбом обиљежено је сто педесет година од рођења једног од наших најзначајнијих пјесника. 
Раскошна музејска поставка одмах је привукла нашу пажњу. Имали смо прилику да истражимо живот и стваралаштво Јована Дучића кроз низ слика, фотографија, рукописа, скица и ордења…
Велико интересовање ученика пробудио је дио који се тицао Дучићеве дипломатске каријере која је трајала дуже од три деценије. Амбасадорско одијело, сабље и бројна одликовања свједоче о његовом успјеху и утицају на пољу дипломатије. 
Један дио галеријског простора био је одређен за Дучића пјесника. Оно што је пјесникова душа проснивала, срце је оживјело, а рука записала. Откривали смо тајну страсног шуштања јабланова, неуништивог сјаја сунцокрета и загонетности и недостижности идеалне драге. Нови живот ријечи пјесника добиле су кроз интерпретације наших ученика. 
Прича о Дучићу не може да прође без приче о Дучићевом Требињу. Значајан дио колекције чине скице и цртежи споменика и грађевина које је Дучић планирао да изгради у свом граду. Један од њих је Његошев споменик. 
Ова изложба показала нам је необичну Дучићеву личност која у себи сједињује поету, дипломату, задужбинара, родољуба.
Кроз различите фазе Дучићевог живота, одмјереном и занимљивом причом, почевши од младалачких дана преко дипломатске каријере до његове смрти, водили су нас Милош Гачевић, Дијана Крвавац и Александра Аранитовић. Велику захвалност им дугујемо за лијеп утисак и осјећаје пријатности и задовољства које смо понијели из Музеја. 
У пратњи ученика била је њихова професорица Јелена Бајић.
 
Божица Ћурчић и Јелена Бајић