Дан сјећања на жртве Холокауста

Генерална скупштина УН је 2005. године установила Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. За датум је изабран 27. јануар, дан када је 1945. године Црвена армија ослободила 7500 преживјелих затвореника из нацистичког логора Аушвиц.

У Гимназији је овај дан обиљежен предавањима „Холокауст – да се не заборави“ професорице Љиљане Бајчетић. Тема је разрађена кроз презентацију о узроцима и посљедицама Холокауста и значају сјећања на патњу и смрт невиних жртава. Приказане су оригиналне фотографије, текстови и документарни видео снимци који сликовито говоре о свим ужасима рата и злочинима у концентрационим логорима у Европи. Ученици су коментарисали приказане садржаје, постављали питања и изнијели сопствене ставове о Холокаусту. Примјетно је било њихово интересовање, веома добро знање о Другом свјетском рату, али и изразито емотиван однос према различитим аспектима ове теме.

Ријеч „холокауст“ грчког је поријекла и означава жртву боговима која се потпуно спаљивала. Њоме означавамо систематско уништавање различитих етничких, вјерских и политичких група од стране нацистичке Њемачке и њених сарадника у току Другог свјетског рата. У конкретном смислу, Холокауст се веже за уништавање шест милиона Јевреја од укупно девет милиона колико их је живјело у континенталној Европи. Шира дефиниција обухвата и масовне нејеврејске жртве, у највећем броју Роме и Словене.

Резолуција УН апелује на све чланице да поштују сјећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји, са циљем да се покаже одлучност у спречавању сличних појава у будућности. У том смислу, веома је важно спроводити едукацију младих како би се превенирале опасности од расне, националне и вјерске нетолеранције засноване на предрасудама.

У времену пуном изазова и све бројнијим и гласнијим покушајима ревизије историјских чињеница, важно је упознати младе људе са узроцима и посљедицама мржње. Важно их је научити да препознају покушаје националистичких снага да преобликују свијест људи како би срушили тековине модерног, демократског свијета. Само ако је антифашизам уграђен у образовни систем, он ће постати култура, а када је култура, биће и начин размишљања и живота.

Мр Љиљана Бајчетић