У завичају Јована Дучића

На иницијативу директорице Гимназије Бојане Грујић, за запослене у нашој школи организован је тродневни излет до Требиња.

У Требиње смо стигли око поднева, у суботу, 22. јуна. Након краћег одмора, са водичем смо обишли манастире Тврдош и Херцеговачку Грачаницу.

Манастир Тврдош, посвећен Успењу Пресвете Богородице, по народном предању, основали су цар Константин и царица Јелена, да би касније био обновљен и постао задужбина српског краља Милутина. Као посебна реликвија овдје се чува рука краљице Јелене Анжујске, мајке српских краљева Драгутина и Милутина. Обишли смо и манастирску винарију. И у епским пјесмама помињу се избе манастира Тврдош испуњене вином.

На брду Црквина, са којег се пружа упечатљив поглед на град, ријеку Требишњицу и мостове, уздиже се Херцеговачка Грачаница. У манастирској цркви Благовјештења сахрањен је славни српски пјесник Јован Дучић, чији су посмртни остаци из Сједињених Америчких Држава 2000. године пренијети у Требиње. Херцеговачка Грачаница је изграђена као испуњење Дучићеве жеље. Желио је да буде сахрањен на једном од брда која окружују Требиње у цркви налик Косовској Грачаници.

Потом смо у пратњи водича обишли историјско градско језгро. Стари град Требиње представља аутентичан примјер урбаног насеља. У том језгру налазе се и двије џамије: Осман-пашина џамија и Царева џамија. Царева џамија, најстарија требињска џамија, подигнута је захваљујући Осман-паши Ресулбеговићу, а посвећена је султану Ахмеду III. Осман-паша је касније подигао и џамију која је названа по њему, а чији су градитељи били дубровачки мајстори. Ова џамија је најпространија и најукрашенија џамија у Источној Херцеговини. Након изградње, Осман-паша је оптужен у Истанбулу да је у своје име у Требињу саградио џамију љепшу од цареве. Због тога је, по наредби султана Ахмеда III, погубљен.

У Требињу се налази и први споменик у свијету Петру II Петровићу Његошу. На иницијативу Јована Дучића, споменик Његошу у Требињу подигнут је 1934. године, уз подршку краља Александра.

Наредни дан, 23. јун, неки од нас су искористили за детаљније упознавање Требиња, а неки су посјетили Дубровник.

У понедјељак, 24. јуна, у јутарњим часовима, напустили смо овај историјом пребогат град. У поподневним часовима стигли смо у Пљевља.

„Бити пред бескрајним узвишеног ситан;

И тражећи горко срећу међу нама,

Веровати најзад, у час неумитан,

Да је сан порекло свима истинама.

Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни

Циљ свију циљева и свег вечитога!

Рећи своме срцу да је свет бескрајни,

Једно добро за се, ван људи и Бога.

Добро, не знајући да има доброта!“ (Јован Дучић)

Адела Дркић