Матурантско дрво
Данас смо на Стражици посадили матурантско дрво, треће у низу. Представници одјељења четвртог разреда, ученици: Тијана Потпара, Матија Јововић, Јована Обренић, Јована Цвијовић, Сања Вујановић, Анђела Јовић, Махира Авдовић и Лука Кушљевић, заједно са директорицом Бојаном Грујић и својим одјељењским старјешинама Гораном Марјановићем, Мирком Попадић, Данком Деспотовићем и Мајом Вучинић Драгашевић, чином садње матурантског дрвета свечано су обиљежили не само крај ђачког доба, већ и улазак у доба зрелости. У садњи је учествовала и мр Љиљана Бајчетић, професорица историје, од које је прије три године и потекла ова сјајна идеја, сада уткана у гимназијску традицију.
Том приликом, у изјави за РТВ Пљевља, директорица Бојана Грујић је у име школе изразила захвалност радницима РЈ „Зеленило“ и њиховом руководиоцу, гђи Олгици Оташевић, нагласивши да коријење стабла увијек треба да подсјећа матуранте на припадност нашем граду и Гимназији. Директорица је такође истакла да су матуранти стекли широко образовање и да су веома озбиљно припремљени за студије.
У име одјељењских старјешина, професорица Мирка Попадић је казала да је наша школа поносна на ову генерацију матураната јер су достојанствено одговорили на све изазове посљедњих година, те да је матурантско дрво симбол њихове снаге и мудрости.
Ученица Тијана Потпара је увјерена да ће стабло бити симбол генерације и да ће их увијек подсјећати на дивне успомене из гимназијских дана. Назначила је да поред личног и генерацијског печата који садња матурантског дрвета оставља, не треба заборавити ни његов шири еколошки, културолошки и социолошки значај.
„Дрвеће – то су пјесме које Земља пише на небу…“ – Халил Џибран, либански писац
„Садња дрвета је скромна форма бесмртности и један од ријетких дуготрајних израза наде за смртна људска бића.“ – Волтер, француски писац и филозоф
„Најбоље вријеме да се посади дрво јесте – прије 20 година. Друго најбоље вријеме је – сада!“ – кинеска пословица
Припремила професорица Адела Дркић