Изведен тродневни излет на Златибор, Фрушку Гору, у Нови Сад, Сремске Карловце и Београд
На иницијативу Синдикалне организације и Управе наше школе, од 22. до 24. јуна, за запослене у Гимназији организован је тродневни излет на Златибор, Фрушку Гору, у Нови Сад, Сремске Карловце и Београд.
Почетно одредиште, Златибор, посјетили смо у сриједу, првог дана путовања. Кратак боравак на мјесту гдје се љепоте природе преплићу са традицијом искористили смо за одмор и предах пред наставак путовања.
Потом смо посјетили етно насеље „Врдничка кула“. Изолованост од урбане ужурбаности и нетакнутост природе под моћним окриљем Фрушке Горе ово насеље чине правом малом оазом мира и благотворности.
У поподневним часовима стигли смо у Нови Сад и смјестили се у хотел „Planeta Inn“, који се налази на пет минута удаљености од историјског језгра града. На Тргу слободе, у аутентичном, монументалном амбијенту, између Градске куће, Римокатоличке цркве „Име Маријино“ и грандиозног Споменика Светозару Милетићу, кроз садржајно излагање професора Лазара Аранитовића добили смо јасан увид у историјски ход Новог Сада од самих почетака, преко преломних догађаја, па све до модерних времена.
Други дан нашег боравка у Србији и централни дио путовања био је својеврсна студијска посјета Сремским Карловцима – ризници српске културе и духовности. У овом славном градићу свака зграда и свака кућа истовремено су и нека знаменитост. У пратњи водича Дејана Ђурђева, професора историје у Карловачкој гимназији, прво смо посјетили Саборну цркву Светог Николе, главни и највећи православни храм Сремских Карловаца и културно добро од изузетног значаја. Храм, поред реликвија и других вјерских и умјетничких артефаката од непроцјењиве вриједности, чува и дјела Паје Јовановића, као што су: „Крунисање Стефана Првовенчаног“, „Краљ Милутин“, „Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару“, „Мојсије прима таблице закона“, „Беседа на Маслиновој гори“ и икону Светог Ђорђа.
Након посјете Катедралној цркви Светог оца Николаја, имали смо част да будемо гости Карловачке гимназије, најстарије српске грађанске гимназије, институције од највеће просвјетне важности за ове просторе у цјелини. Карловачку гимназију похађали су Бранко Радичевић, Јован Стерија Поповић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милан Јовановић Батут, Борислав Михајловић Михиз и многи други каснији протагонисти не само српске, већ и европске науке, културе и умјетности. Данас је Карловачка гимназија филолошка гимназија у којој се изучавају класични и савремени језици.
У пратњи професора Ђурђева, посјетили смо Свечану салу гдје смо, окружени фасцинантном орнаментиком, о најбитнијим тачкама историјата школе слушали од једне од њених садашњих ученица. Посјетили смо и Спомен библиотеку, прави мали рај за све дјелатнике из области друштвених наука. Спомен библиотека Карловачке гимназије најстарија је школска библиотека српског народа. У овој библиотеци се чувају вриједни рукописи из XVI вијека, а осим књига на српском, ово је дом и књигâ писаних на латинском, руском, француском, енглеском, мађарском, хрватском, њемачком, италијанском, словачком, румунском и бугарском језику. Размијенили смо и примјерке школских листова. У Пљеваљској гимназији од сада ће се налазити неколико примјерака листа „Бранко“, а ми смо на дар однијели неколико примјерака овогодишњег издања „Гласа Гимназије“.
Обишли смо и Патријаршијски двор, једну од најимпозантнијих грађевина у Србији. Здање је љетња резиденција патријарха српског и стално сједиште владике сремског. Двор је категорија споменика културе од изузетног значаја. У Ризници отвореној за јавност налази се стална поставка коју красе иконостаси, путири, портрети црквених великодостојника, раритетни рукописи и старе штампане књиге. У Ризници се налази и златни фелон у коме је хиротонисан Свети Петар Цетињски, а посебну пажњу привлачи коптска икона Египатске Богородице – изражајни и надахњујући приказ универзалности хришћанске етике.
По повратку у Нови Сад, отишли смо на Петроварадинску тврђаву, једну од најљепших тврђава Европе, врхунско дјело барокне војне архитектуре и уникатан симбол „Српске Атине“. Петроварадинска тврђава, захваљујући својој монументалности звана још и „Гибралтар на Дунаву“, такође спада у културна добра од великог значаја. У години у којој је Нови Сад проглашен Европском престоницом културе, било је посебно задовољство направити неколико незаборавних фотографија у близини препознатљивог Сата, чија велика сказаљка, куриозитетно, показује сате, а мала минуте, подсјећајући нас тако на приоритете у данашњем времену пребрзог живљења.
Трећег и завршног дана путовања боравили смо у Београду. Обишли смо Храм Светог Саве на Врачару, највећи српски православни храм и највећи православни храм на Балкану. Кажу да је љепота Храма Светог Саве сва архитектонска, сачињена од мјере, односа између различитих мјеста и деликатног поретка који ипак успијева да управља стварима.
У Београду смо посјетили, појединачно и у групама, и Калемегдан и Саборну цркву. Посјетили смо и Кућу цвећа која припада Музеју историје Југославије.
У касним вечерњим часовима вратили смо се у Пљевља. Мало је рећи да је ово био само излет јер је ово било право студијско путовање. Упућујемо захвалност предсједници наше Синдикалне организације Наташи Цмиљанић и директорици Бојани Грујић за изванредно планирање и реализацију излета.
„Права љепота путовања не састоји се у упознавању нових пејзажа, већ у мијењању погледа на свијет.“ – Марсел Пруст, „Потрага за изгубљеним временом“
Текст припремила професорица Адела Дркић
