III2 на мало другачијем часу одјељењске заједнице
У понедјељак, 28. октобра, одржан је час одјељењске заједнице у одјељењу III2 на тему „Афирмативна комуникација”. Ова активност је само једна у низу активности које су у нашој школи одржане протеклих дана у циљу превенције вршњачког насиља.
Одабрали смо ову тему, јер афирмација помаже појединцу да буде задовољан самим собом, а задовољан појединац ријетко може бити насилан. Афирмативне поруке можемо и треба да упућујемо другима и да на тај начин истакнемо њихове позитивне особине. Сваки појединац се лијепо осјећа када неко истакне нешто добро у вези са њим.
Уводна активност на радионици је била „Свијет у каквом желим да живим”, у којој су нам помогле „чаробне наочаре”. Стављали смо сви чаробне наочаре и причали какав би био свијет „по нашој мјери”.
Већина ученика је изјавила да жели да сви људи на свијету буду срећни, да се пронађе лијек за тешке болести, да нема подјела по било ком основу, да сви људи имају довољно хране и воде, да нема насиља, да животиње буду адекватно заштићене, да се чува природа, да сви ученици бирају наставне предмете које ће изучавати и сл.
Затим су ученици подијељени у групе од три члана. Задатак у свакој групи је био да сваки ученик/ученица каже другима шта је од њих позитивно научио/ла дружећи се у одјељењу, као и којим његовим/њеним особинама се диви, а такође да чује од других то исто, уз напомену да разговарају искључиво о позитивним искуствима.
Било је лијепо слушати колико су они једни друге добро упознали за вријеме које су провели заједно и колико су у основи различити, а управо је та различитост право богатство за једну заједницу. Заједница смо ми – III2, ученици и одјељењски старјешина.
Тако је неко од њих вјечити сањар, а неко реалиста који га враћа у стварност, неко је несигуран али у неком другу/другарици има ослонац, неко има особу која ће бескрајно стрпљиво да га слуша док му прича о школским и љубавним „јадима”, неко је одговоран и зрео, неко зна математику, енглески или физику па свима прискочи у помоћ. Неко је одлично организован, неко стиже у посљедњи минут, неко је задужен за хумор…
Дивно је било слушати како се једни другима диве и говоре: „Ти си стпљив/стрпљива. Хвала ти што ме увијек саслушаш. Ти си одговоран/одговорна и ти си мој узор! Ти си добар друг, увијек ми помогнеш кад нешто не знам! Ти си разуман и никад немаш непромишљене изјаве! Ти си добар/добра, увијек подијелиш са свима слаткише и жваке! Ти си зрела и одговорна особа и на тебе се увијек могу ослонити! Ти нас увесељаваш! Невјероватно је да постоји неко тако добар!”
Било је ту много лијепих изјава, а онда је услиједило питање: „Како се осјећаш када другима кажеш позитивна искуства и како се осјећаш када други људи причају позитивно о теби?” Наравно, сви су се осјећали лијепо и схватили смо да смо провели чак два сата заједно и да су се два школска часа одавно завршила, а да ми нисмо ни чули звоно.
Оно што смо на крају закључили је да свако од нас воли да чује да је поштован, цијењен и да његови позитивни гестови неком значе. Унутрашње задовољство појединца је важно за њега самог, а и за заједницу. Зато немојте оклијевати да кажете пријатељима којим њиховим особинама се дивите и који гестови вам значе, а исто тако будите пријатељ који помаже, даје, саслуша и разумије. Дајте увијек најбоље од себе, градите бољег себе учећи од бољих и живјећемо у бољем и праведнијем друштву, без насиља и неправде!
Одјељење III2 и одјељењски старјешина Мирка Попадић
