Разговарамо са бившим ученицима – Марија Терзић

• Реците нам нешто о себи.

Ја сам Марија Терзић, некада ученица Гимназије „Танасије Пејатовић” у Пљевљима, данас дипломирани економиста, са веома дугим стажом у банкарском сектору. Иначе сам мајка два дјечака, од којих је један сада ученик ове наше гимназије, због чега сам посебно радосна.

• Зашто сте изабрали гимназију након завршетка основне школе?

Гимназија у Пљевљима је била једини логичан избор за ученике који су у то вријеме своју перспективу везивали за наставак школовања након средње школе.

• Када бисте жељели да препоручите некоме да упише Гимназију, шта бисте истакли као њене предности?

Школа која његује праве вриједности, окружење које усмјерава на прави пут.

• На који начин и у којим аспектима је гимназијско школовање утицало на развој Ваше личности?

Самопоуздање – током самог школовања можда и нисам била свјесна тог момента, али одласком на даље школовање, схватила сам колико је значајно и драгоцјено образовање које сам стекла у гимназији. И не само ја, него и многи моји пријатељи који су студирали у исто вријеме када и ја, а завршили су нашу гимназију.

• Колико Вам је оно што сте научили у гимназији помогло даље, на факултету и у каријери?

Већ сам кроз претходно питање дала одговор. Кораци су се везали један за други, након образовања дошла је и каријера, а садашње вријеме је потврдило да су људи из моје генерације направили велике кораке у професионалном животу (истакнути љекари, привредници, просвјетни радници,правници, економисти, инжињери).

• Можете ли подијелити са нама неку анегдоту из гимназијских дана?

Анегдота је било пуно, дружења је било пуно… велика је временска дистанца (скоро 30 година), а памћење све краће.

По чему ћете памтити први, а по чему посљедњи дан свог гимназијског школовања?

Први дан – огромна трема (да ли ћу одговорити постављеном задатку); посљедњи дан – узбуђење али и туга јер се завршио један веома лијеп и безбрижан период младости.

• Опишите нам у кратким цртама неформални живот гимназијалаца из времена када сте Ви похађали гимназију. Како су изгледала дружења, изласци и слично?

У моје вријеме смо се пуно дружили F2F (face to face), real time (у данашњем жаргону). Није било телефона, друштвених мрежа, окупљали смо се једни код других и увијек је било тема за разговор, музике за уживање (па и пјевање). Изласци су углавном били на путу од школе до куће радним данима, а викендом смо помало излазили у тадашњи диско. Имали смо и гимназијске журке, цуре су доносиле послужење (колаче, кифлице, грицкалице…), момци су били задужени за пиће и музику. То је било повремено, али се причало о журки мјесецима након тога. И што је врло битно, сви смо били ИСТИ (без робних марки, без скупих телефона). Једни другима смо били прави пријатељи!

• Можете ли се присјетити како је изгледало матурско вече Ваше генерације?

Пуно лијепе омладине, којој је главна брига била тоалета и неудобне ципеле, а након што узбуђење спласне и већина се изује, настаје права журка.

• За крај, пошаљите неку поруку садашњим и будућим гимназијалцима.

Драги млади људи, слиједите своје жеље, будите истрајни у остварењу својих циљева и немојте пристајати да будете на нивоу просјека! Увијек тежите да будете најбољи у ономе што радите и чиме се бавите! А Гимназија је одлична полазна основа да остварите све своје планове и жеље!